Ziska

Ako dospeš ovde, verovatno sam ti poslao link na Sleku kao odgovor na nešto što mi pošalješ. Možda ti to deluje kao dick move tipa onoga kad nekoga pošalješ na letmegooglethatforyou.com – ali nije. 

Jednostavno, objašnjenje zašto ne mogu da pogledam nešto preko Sleka je komplikovano, a morao sam toliko puta da ga iznesem, da sam shvatio da ta skraćena, zbrzana verzija deluje još više kao dick move. Ovo je kao neka kvaka 22 poznog kapitalizma… Elem!

Zašto ne mogu da pogledam preko Sleka to što mi šalješ?

Kao što ti je verovatno poznato, rad u današnjoj kancelariji je nešto poput otvarajuće scene Spasavanja Redova Rajana, osim što umesto metaka lete notifikacije, mejlovi, mesendžeri, pozivi i kolege koje došetaju do tebe. Bitka protiv notifikacija je postala neophodna zarad produktivnosti (preživljavanja?) u današnjoj ekonomiji znanja. Nisam ja prvi koji je ovo primetio, Cal Newport je čak smislio i zabavno ime za ovu zver koja nas napada: The Hyperactive HiveMind.

Da bi se borio protiv ove zveri, jedan skromni agencijski rab mora razviti sistem. Ja imam sistem. Čitao sam par knjiga o tome i imam i dobre razloge zašto je sistem baš takav. Međutim, neću da ti objašnjavam ceo sistem, nego samo deo koji se odnosi na to šta ide na Slek, a šta na mejl: 

Slek je sinhrona komunikacija, a mejl asinhrona. Odnosno, na Sleku odgovaram odmah čim vidim, a na mejl mogu da odgovorim kasnije. Tome služe one uopšte-ne-preteće crvene zastavice koje postoje u Outlook-u. Ja ih koristim ekstenzivno, tako je npr. nastao ovaj stiker:

Slika predstavlja moj mozak posle celodnevne borbe za Hyperactive HiveMind-om.

Većinu vremena ljudi intuitivno razumeju ovu razliku i stvari se odvijaju bez problema. Na Sleku komuniciramo “sitne” stvari, na mejl “bitnije” stvari, ja lupam svoje zastavice i veliki točak za mlevenje ljudskog mesa koji se zove kompanija nastavlja da se vrti.

A onda dođeš ti. 

Ti mi na Slacku pošalješ nešto komplikovano – da bih to pogledao, moram da izdvojim dosta vremena. “Hej, završila sam prezentaciju, proveri ovde” ili “uradio sam CE, proveri da li su cifre ok.”  

Ja imam tri izbora. Prvi izbor je da prekinem sve drugo što radim i odmah rešim taj zadatak. Postoji milion razloga zašto to verovatno ne mogu da uradim. Najčešći je što Slek koristim tako što odvojim blok u kome prevrtim sve poruke i onda se vratim da nešto radim. Međutim, možda proveravam poruke preko telefona. Možda proveravam šta je stiglo pre nego što uđem na sastanak itd. 

Ali još gore:

U trenutku kada sam otvorio tvoju poruku ja ne smem da kliknem negde drugde. Ako kliknem bilo gde, zaboraviću tu bitnu stvar koju mi šalješ. Slek nema opciju da zapamti da na nešto treba da se vratim. Zato što je sinhrona komunikacija. Zato ga i koristimo kao dopunu mejla – brži je!

Drugi izbor je da ovo sve zakrpim sam. Mogu da ubacim u svoj AnyDo zadatak “pogledaj ono na Sleku”, tebi javim “gledam kasnije”, ali znam da ti očekuješ da ću ja to pogledati odmah. Verovatno imaš i planove na osnovu tih očekivanja koji će se sada izjaloviti. Ako samo zakrpim, onda ti ne objasnim sve ovo i ti ne saznaš zašto da planiraš drugačije.

Treći izbor je da ti napišem “mejl plz”. Pa kad to uradim dovoljan broj puta, raspišem ceo ovaj blog. 

Mašala.

P.S. Originalnu fotku sa tambnejla je slikao Boogie, pa pošto je čovek genije morali smo da je iskoristimo za sprdnju da vratimo balans Univerzumu.