5 Stvari koje sam naučio strimujući LOL - Ziska

5 Stvari koje sam naučio strimujući LOL

Kome  uopšte može biti zanimljivo da gleda kako ti igraš igricu? Mnogima nije jasan ovaj fenomen, ali odgovor se krije u tome kako ljudi gledaju stream. Ukratko, odgovor bi bio usput.

Ovako je izgledao moj prosečan dan u februaru: sedam sati posle podne, ja idem sa posla, ulećem na gajbu kao furija, uključujem komp, setujem OBS i ulazim u queue (prim. aut. startujem igricu). Zoca, moja devojka, viče iz kupatila:

“Je li ti radi kamera, moram da prođem tuda, tuširala sam se.”
“Slobodno, još nije krenuo stream!” odgovaram iz kuhinje dok slažem sendvič.

U YouTube svetu, ja sam the odd one. Jednostavno rečeno, previše sam mator da bih strimovao. U gaming svetu, ja sam teški noob. Jednostavno rečeno, previše me ubijaju klinci od 12 godina. Ipak, pre nekoliko meseci sam odlučio da pokrenem svoj kanal i krenem da kačim League of Legends content i live stream-ujem svoje gejmove.

Iako tjuberi često imaju cilj da dostignu određeni broj subova, ja sam ušao u celu priču sa malo drugačijim ambicijama: želeo sam da proučim live stream format, da se upoznam bolje sa domaćom gaming kulturom i da virnem u taj svet, koji mi, marketari, često neosnovano mislimo da razumemo. Okej, priznajem, hteo sam i ja hiljade subova.

Evo šta sam naučio o strimovanju u februaru 2018. dok sam gradio svoju zajednicu i testirao Zocino strpljenje:

1. Nije bitno da li je “quality”, samo da je “daily”…

Malo sam te clickbait-ovao sa ovim, naravno da je bitan kvalitet sadržaja, ali to je očigledno, zar ne? Ono što ne mogu dovoljno da naglasim je važnost dnevnog grind-a. Kada jednom kreneš da strimuješ, shvatiš da postoje stotine “malih strimera” poput tebe, ljudi sa 200 subscriber-a koji čine sve što je u njihovoj moći da se probiju. Ako pitaš bilo koga od njih šta je presudno za uspeh kanala, reći će ti da je to redovno objavljivanje.

Daily upload je prethodnih godina postao standard na YouTube-u, i ako ti to deluje kao “mnogo posla”, potpuno si u pravu – smisliti ideju za video, snimiti ga, izmontirati i upload-ovati (živeti život usput???),  a onda ga podržati nekim story-jem na Instagramu, postom na Facebook-u, odgovarati na komentare na videu (ako radiš dobar posao, biće ih!) i tako svakog dana, nije lako. Stream je naizgled jednostavniji – nema editinga, ali potrebno je mnogo energije za javni nastup od 3 sata (prosečno trajanje stream-a) koji se sastoji od igranja mehanički zahtevne igre, čitanja komenara u chat-u, biranja muzike, hendlovanja hejtera i konstantnog truda da sve to ima nekog smisla.

Odakle uopšte ova opsednutost dnevnim update-om sadržaja? Pa, to ima mnogo smisla kada jednom shvatiš kako ljudi konzumiraju ovaj sadržaj. Kako konzumiraju ovaj sadržaj, pitaš se? Čitaj dalje.

2. Ae vidi ima li nešto na TV-u?

Kome  uopšte može biti zanimljivo da gleda kako ti igraš igricu? Mnogima nije jasan ovaj fenomen, ali odgovor se krije u tome kako ljudi gledaju stream. Ukratko, odgovor bi bio usput. Rewind 15 godina unazad: dođeš kući, kreneš da vrtiš kanale na TV-u, pa se zaustaviš na nekom, ne zato što si oduševljen filmom koji upravo ide, već zato što to u tom trenutku deluje kao najbolja opcija. Ostaviš film “da ide”, i radiš druge stvari. Ponekad pogledaš u TV kada te trgne neki glasniji zvuk.

Sad zamisli da si tinejdžer 2018-te. (Znam, teško je.) Dolaziš iz škole, otvaraš YouTube, gledaš da li stream-uje barem neki od tvojih tjubera. Biraš jednog koji igra igru koja ti se najviše gleda u tom trenutku (LoL je osveženje u trenutku kada YouTube gori od Fortnite-a, nove hit igre), ali on trenutno igra role koji tebe ne interesuje toliko (support), i champ-a koji ti nikada nije bio nešto (Brauma). Nema veze, ostavićeš “da ide”, pogledaš za pola sata šta se dešava u chat-u, idemo dalje…

3. Chat ti gori, alo!

Otvorio si YouTube kanal, povezao kameru i mikrofon, pritisnuo si “go live”. Gledaš u kameru, a tebe gleda “People watching you: 0”, tišina. Verovatno najteži trenutak u životu svakog streamera, ali ukoliko nisi spremna da “nastupaš za sve pare” čak i kada te niko ne gleda, strimovanje nije za tebe. Poznati LoL kaster

Sa1na skoro je pričao u jednom od svojih videa o tome kako se njegov nastup nije promenio kada je broj njegovih gledalaca porastao sa 2 na 2.000. That’s the spirit!

O tome koliko je chat važan deo stream kulture, najbolje svedoče stream invazije ili “raid”-ovi. Kada mi se prvi put ovo desilo, nisam znao šta se dešava. Evo kako raid funkcioniše: veliki streamer okupi community na svom kanalu, a onda bira kanale manjih streamer-a koji su u tom trenutku live, na koje ulazi zajedno sa celom svojom bandom i spamuje chat nekom random frazom ili meme-om. Iz ugla malog streamer-a, to izgleda ovako: streamuješ drugi sat, u chat-u tu i tamo poneki komentar (i kotrljajući žbun), i onda te odjednom gleda 1000 ljudi, chat se vrti prebrzo da išta vidiš sem random reči tipa “ćevapi” ili “boleeesssstt”.

Kada su jednom ljudi na tvom stream-u, oni kreću da pričaju o novom Bakinom videu, grafičkim kartama i novom LoL patch-u, svemu, samo ne o tebi. I to je ok, važno je da shvatiš da su ljudi ponekad tu da bi se družili, stream je pomalo ono što je našoj generaciji bila Krstarica 2000-ih, ili beše devedesetih?

4. Igraj to #*$@% k’o da nema sutra, bato!

Kada je Fortnite počeo da ruši sve gledanosti na Twitch-u, mnogi domaći streameri su stavili svoje LoL projekte na hold i bacili se na pucanje i građenje. Jednostavno rečeno, otišli su tamo gde su pregledi. Ovo se u gejmingu često dešava, pažnja gledalaca je veoma podeljena. Sećam se, pre par meseci sam pričao sa jednim poznatim tjuberom i on mi je rekao: “Brate, volim ja da igram LoL, ali ko će to da gleda, mali je to community…”

Čovek je u pravu – ako su ti brojke fokus i ako imaš velike apetite, dalje od LoL-a. Muđa nikada nije igrao LoL, Serbian nikada nije igrao LoL, Baka je zaista porastao tek kada je prestao da igra LoL.

Suštinski, imaš dva izbora: možeš da juriš hajp i brojke, ili da radiš ono što ti se radi, radiš to iskreno i najbolje na svetu i strpljivo gradiš svoju zajednicu. Ukoliko se odlučiš za prvi put, imaš dobre šanse da se probiješ u “trending”, što je današnja verzija “će dizađem na televizor”, brendovi i agencije će te imati na mapi, kanal će ti rasti brže.

Ukoliko se odlučiš za drugu opciju, budi spreman da ne uspeš. Jer, ko ti garantuje da je ono što ti voliš i što tebe ispunjava interesantno bilo kome? Sa druge strane, izvesno je da ćeš više uživati u svom dnevnom grajndu (i to će se videti). Zajednica koju formiraš biće tight, i iako nećeš biti največi tjuber na Balkanu, bićeš  relevantan.

Kao neko ko radi sa influenserima mogu da kažem da je druga opcija zdravija in the long run, iako nije profitabilnija.

5. Ko su tvoji unuci, sine???

Baka ima Unuke, Muđa ima sinove, Choda delfine, DoubleAim Aimere… a kako se zove tvoja armija? Ako snimaš i strimuješ neko vreme, počeće da se okuplja određena grupa ljudi (verovatno mlađih od 15 godina), koja će te malo ozbiljnije shvatati od ostalih. To je tvoj “notification squad”, to su ljudi koji dođu na stream i odmah pitaju u chat-u “Jesam zakasnio?”, a odmah zatim: “Može mod?” (prim. aut. streameri mogu gledaocima dodeliti mod funkciju, koja ih izdvaja od drugih gledalaca i omogućava im da brišu komentare i kick-uju ljude koji krše pravila kanala).

Ako si ozbiljno u ovoj priči, voli svoj community. Daj im razlog da budu ponosni što su baš tvoja “armija” a ne nečija druga. Ponudi im nešto što mogu da ugrade u svoj identitet. Ukratko, budi kao Baka Prase. Sećam se prošlog Balkan Tube Fest-a i scene na glavnom ulazu gde 15 klinaca radi sklekove ko-duže-izdrži, a Bogdan se šetka između njih i hajpuje ih dok ne popadaju. Ovo bi neko mogao protumačiti kao mučenje, ali Unuci se ne bi složili. Oni su deo institucije, a Institucija radi sklekove kada Baka kaže da sklekove raditi treba.

I šta sad?

Na neki način, “armija” je finalni test bilo kog kanala i “influensa” tjubera ili streamera. Ne možeš da naučiš ili fejkuješ ovaj korak, ne možeš da nateraš ljude da žele da budu tvoji sledbenici i da se identifikuju kao takvi, puni ponosa. To mora da se desi. Brendovi dobro znaju koliko je teško postići ovakav efekat.

Full disclosure: ja nisam prošao ovaj test za svojih par meseci strimovanja. Stekao sam par super drugara (shout out to HiMi i Beli) i još uvek mi povremeno stižu “kaće stream” poruke, ali niko nije uradio niti jedan sklek zbog mene. Da, razmišljao sam kako bi se mogla zvati moja ekipa, i par ljudi je poteglo to pitanje na chat-u. Najbliže što smo došli je Uskoci (haha, Skoki, Skok, Uskok oooo bože), ali tu se priča završila.

Da odgovorim na pitanje koje sam upravo izmislio da si mi postavio – ne, ne strimujem više. Dobio sam ono što sam želeo da dobijem iz ovog iskustva i idemo dalje. Bilo je jebeno savršeno svake sekunde, siguran sam da me je to iskustvo promenilo kao osobu i profesionalca. Pomoglo mi da bolje razumem svet u kojem postojim i radim. I da, bilo je vožnja od prvog “go live” do poslednjeg “i to bi bilo to, ljudi”. I to bi bilo to ljudi.

GG WP
EZ