Da ti čiča nešto kaže

Mi često držimo razna predavanja na studentskim konferencijama – neće se ti praktikanti sami od sebe prijaviti, jel’ da? Takođe, slušamo i neke priče o novim generacijama koje se OMG toliko razlikuju od nas. Pošto smo skoro imali konkurs za praksu, krenuli smo o ovoj temi za ručkom (vi mislili mi se šalimo u podnaslovu blog sekcije?) i podsetili smo koliko nismo imali pojma ni o čemu kada smo izašli sa faksa.

Goran se prijavio na praksu u PRu jer se bavio debatom i iz nekoga razloga bio ubeđen da će to mnogo ličiti na Boston Legal. Nađa je bila pripravnica. Nađa. Pravni fakultet. Univerzum. Singularitet. Skokić je oduvek znao da će šljakati neko vreme u agencijama i onda otvoriti svoj kreativni shop. Onda je postao LoL streamer i propao u životu.

Elem, poenta je da smo zaključili da nije do studenata, već je normalno da u tom periodu u životu nemaš pojma ni o čemu. Stoga, evo po savet od svakog od nas za početak karijere. Neće te izvesti na pravi put, ali će ti olakšati stranputicu.

Goran: Niko nema plan. I to je ok.

Ja sam završio FON. Realno, uglavnom sam studirao debatu, a fax kad stignem.  Znam gde je FONfe i ne znam Teoriju Sistema – dakle, zaradio sam svoju diplomu! Osnovna veština koju te uče na FONu je da deluješ kao da znaš šta radiš. Tvoja karijera je proračunata od početka do mesta menadžera … u nečemu?

Jako malo studenata u stvari zna odakle bi htelo da počne. Očekivanja postoje, ali u vidu neke staklene kancelarije, cifre u EUR i dres koda, ali ne konkretnog posla. Ta priča se obično završi u marketingu ili sales-u. Ali.. to je ok!

Mi nismo predivne jedinstvene pahulje za koje postoje savršeni poslovi u idealnoj kompaniji. Svi volimo deo svog posla i mrzimo neki drugi deo. Svi malo više pokušavamo da radimo to što volimo, a malo eskiviramo to što ne volimo. To shvatiš prvi put kada ti se u timu promeni osoba: bez obzira što nova osoba treba da obavlja isti posao, ona ga radi sasvim drugačije. Tim, posao i raspodela posla se promeni sa svakom osobom. Zato ćeš ti svoj posao prilagoditi sebi, i obrnuto.

Kad menjaš poslove, opet ne znaš tačno u šta se upuštaš. Promenićeš posao misleći da praviš jedan korak u karijeri, a ispostaviće se da praviš sasvim drugi. Na sve ovo dodaj nepredviđene okolnosti: ključne projekte, iznenadne odlaske kolega i preuzimanje njihovog posla, slučajna poznanstva itd.

Kad god se povede razgovor o današnjim klincima i karijerama, uvek postavim pitanje:

Da li si ti posle faksa mogla da pretpostaviš da ćeš završiti radeći ovaj posao?

Nijednom nisam dobio potvrdan odgovor. Svako ima više neobjašnjivih i iznenadnih skretanja u karijeri. Kako mašinac preko call centra postane QA officer? Kako japanolog preko PR agencije otvori vrtić? Kako politikolog preko ragbija završi kao finansijski direktor?

Ovo nisu počeci viceva. Ovo su sasvim regularne karijere samo nekih ljudi koje poznajem. Niko nema pojma kuda ide. Ali svi se na kraju nađu tamo gde žele.

Marija: Ako ne znaš, nauči

…što bi rekla madam Mimi Mercedez.

„Ne znam“ nije problem, nego idealna prilika da te tim oblikuje tačno prema svojim potrebama. Ne kao: „Ovo nije problem, nego izazov“ – i slični izlizani fazoni. Nego realno ti ni ne znaš šta sve treba da znaš kada dolaziš na prvi posao. Svaka firma ima neke svoje procedure i specifične standarde. U većini slučajeva sve što ti treba za uspeh je spremnost da zaista usvojiš sve zahteve i bez ego tripa daš sve od sebe da zadovoljiš kriterijume. Ti kriterijumi su uvek subjektivni, ali ako već želiš da budeš tu, ti ih i prihvataš. Ovde ne pokušavam da zanemarim činjenicu da je teško dobiti taj prvi upad dok nemaš nikakvog iskustva, već govorim da trenutak kada upadneš nije momenat za paniku nego apsolutno prepuštanje.

Paraliza koju sam osećala pri bilo kakvoj prijavi kada pročitam listu zahteva za poziciju me je terala da se osećam kao nesposobni fun fact sakupljač koji nigde neće moći da primeni svoje znanje. Bez obzira na svoje projekte, seminare i vannastavne aktivnosti, osećala sam da numem ništa iz bilo kog oglasa za posao. Što je najgore, masa poznanika nije razumela moju paniku. Olako su je odbacivali iz fazona: najbitnije da budem vredna i poslušna i neam problem. Nisam mogla da verujem koliko je to u stvari tačno.

Rad na sebi nikad nije uzaludan, čak i kad ne gradiš neki utilitaran skill. Tvoja ličnost, način na koji kreiraš odnos prema poslu, način na koji se postavljaš u timu nadprosečno utiču na napredak tvoje karijere. Ako si pasivna osoba ili ne možeš da podneseš kritiku, ljudi neće hteti da rade s tobom. Radije će raditi sa nekim ko je lak za saradnju i ta osoba će onda brže napredovati. Na prvom poslu je ovo najizraženije.

Sad, pretpostavljam da se ti isto osećaš kao ja pre par godina dok se razmišljaš da li da pošalješ prijavu za prvu praksu/posao misleći da nisi kvalifiovan. Savet koji imam je: Pošalji je, ljudi zaborave svašta, niko neće zapamtiti tvoje ime ispod neke prijave 😉 Najvažnije: Ne ustručavaj se da radiš na sebi na 300 načina i probaš što više različitih stvari – ako ništa barem ćeš biti siguran šta NE želiš, a nema jasnijeg usmeravanja sebe od toga.

Milja: Progres, ne perfekcija.

Nije Scila i Haribda nego perfekcionizam i prokrastinacija. Svaka čast, pročitao si to i nastavio dalje. Biće od tebe nešto! Kaže stara narodna da se upornost isplati. Što je i TLDR poenta ovog saveta. But there’s more to it…

Kada kreneš da radiš nešto do čega ti je stalo, želiš da ispadne S A V R Š E N O. Toliko savršeno da je realno jedino u apstrakciji –  što te sprečava da zaista kreneš da radiš. Jer znaš da neće biti savršeno. A kako vreme prolazi i ti prokrastiniraš, sve su manje šanse da ispadne savršeno. Ili dobro. Ili bar prosečno.

Da izbegneš ovu zamku, fokusiraj se na komparativ. Nije bitno da rezultat bude savršen, bitno je da bude komparativno bolji od prethodnog – da očitava napredak ili ne ponavlja iste greške.

Skontala sam to kada sam krenula da radim April Art Appreciation month: Za razliku od tebe sada, dragi racionalni čitaoče, ja ovo nisam primenila u oktobru. Trebalo je da radim photo challenge Things of Žiška. Nisam bila zadovoljna konceptom, pa sam pustila da lagano projekat umre. Vaskrsnuo je nekoliko meseci kasnije u martu u formi AAA month-a,  kada sam skontala i primenila gore napisano. Sigurno nije bio najbolji projekat ikad, ali mi je dao prostora da vežbam, unapredim veštine, naučim nešto novo. MALO LI JE? Zato Počni da radiš na nečemu čak i kada ti ideja ne deluje kao NAJBOLJA.IDEJA.IKAD.

Takođe, greške i nepredviđene okolnosti su O.K. „I’ve started something and now I’m not so sure“  nije samo pesma The Smiths-a, nego i light motiv velikog broja mojih passion projekata. Bar pre nego što sa skontala da pravilno reagovanje na greške učiš jedino kada se one zaista i dese, a da je to jedna od  esencijalnih veština u gotovo svakom poslu koji radiš. Naravno, niko ne voli osećaj panike kada pustiš najavni video za AAA month, pa tek onda shvatiš da je zvuk pukao. Onda uradiš opet, sa malo manje entuzijazma, ali sa mnogo više ISPRAVNOG audio zapisa i ultra-korisnom mentalnom zabeleškom za budućnost.

Nemoj da se držiš originalne ideje po svaku cenu . Kad zaista kreneš da radiš nešto, imaš daleko direktniji pregled situacije. Važi za vojne invazije, važi i za sve ostalo. U prvobitnom AAA konceptu je većina fora bila rip off nekih apstraknih umetničkih dela (npr Pollock i DuChamp). Koliko god volela da budem pretenciozna u svom lošem humoru, ubrzo sam shvatila da ovo neće raditi. Fore bolje rade kada je u vezi sa ljudima, a ne lopatom. Zato sam na kraju svaku fotku izmenila tako da  predstavlja nekog iz kanca – i prošle su daleko bolje od ove koja to nije.  Nemoj da se plašiš da menjaš stvari samo zato što nisu deo početnog koncepta jer je to zapravo prilika da učiniš svoj projekat malo savršenijim nego što je prethodno bio.

Despot: Ni na nebu, ni na zemlji

Pretpostavićemo da znaš film Miše Radivojevića u kome Svetozar Cvetković ima moralnu dilemu da li da beži ili ne iz ove, tada ratom zahvaćene zemlje, a njegova mogla-bi-ćerka-da-ti-budem devojka koju tumači Bojana Maljević ga ubeđuje da nema tu budućnosti. Ako nisi, metni ovaj naslov na IMDB watchlist pa prvom prilikom ispravi tu nepravdu prema jugoslovenskoj kinematografiji.

Šta tebi kao budućem zaposlenom (možda u agenciji za digitalni marketing?) znači ovaj film? Praktično ništa, ali bilo bi super da ga pogledaš. Zbog opšte kulture, ako ništa.

Pa zašto je onda moj savet – Ni na nebu, ni na zemlji? Naime, razmišljao sam par dana šta bih ja, kao neko ko je nekada ulazio u poslovni tj. agencijski tj. digitalno-agencijski svet mogao da posavetujem nekoga ko preživljava slično iskustvo 5 godina kasnije. Onda sam vrteo po glavi svoje početke, sve te istovremeno otvorene infostud tabove, sva lickanja CV-a uz nezaobilazne uporan–odgovoran–organizovan–kreativan-timski igrač floskule. Razmišljao sam o prvoj praksi na kojoj sam bio, o drugoj, o online poslovima kojima sam se bavio tu negde između i šta je posle svega toga ostalo.

Na kraju, kad se sve sabere, oduzme, podeli i pomnoži, ostaje najmanji zajednički sadržalac u vidu mog stava i mog odnosa prema prvim poslovnim prilikama koje sam imao, a koji se upravo ogledaju u toj, možda pomalno izlizanoj frazi – Ni na nebu, ni na zemlji. Jer moj stav kao početnika bio je (a svakako i danas) da jedan rookie ne može i ne treba da bude “glavom u oblacima”. Dakle, ukoliko misliš da je to što si završila/o fakultet dovoljan razlog da korporacije/agencije/poslodavci napune svoje cash cannon-e i krenu da se “rešetaju” velike količine novca u tvom pravcu, vrlo je izvesno da grešiš. Ovo ne govorim da bih te obeshrabrio – već da bih te vratio u realnost. Tvoja karijera ovde počinje i ovo je tek prva stanica u dugom procesu dokazivanja. A kada ćeš doći do željene pozicije/plate/finansijskih i nefinansijskih benefita – zavisi samo od tebe.

A šta je sa zemljom u naslovnoj frazi? Pa vrlo je jednostavno – ceni sebe. Imaj samopoštovanja i poštovanja za svojih 18 godina obrazovanja, svoje dobro poznavanje Photoshop-a ili napredni engleski jezik (u mom slučaju). Nemoj biti na toj zemlji i ne dozvoli da te neko gazi zato što ti je to prvi posao. Jer za sve postoji granica i ukoliko ti tvoja prva praksa/posao zadaju muke “teraj to” i pronađi bolje. Govori ti osoba koja je dva puta rekla praksi “ćao” zbog nefer ophođenja i koja je pola godine kasnije našla svoj prvi posao u agenciji za digitalni marketing kojim se i danas sa uživanjem bavi.

Pre nego što pomisliš “Nema svako taj luksuz”  reći ću ti da kada sam napustio tu prvu praksu otišao da radim na buvljoj pijaci. Tek posle sam našao i prvi posao u digtalu #truestory.

Igor: Prvo upad. Onda vidi šta ćeš da radiš

Sa osam godina sam prvi put pogledao film “What Women Want” i tad sam ustvari ukačio da pored ljudi koji razmazuju lepak po bilbordu i menjaju plakat sa čokoladom na plakat sa pivom, postoji i neko ko to sve prvo mora da smišlja. Biti lik koji ubedi punu salu ljudi da ako u TV reklami svi urlaju “Whazzaaaaa?” pola minuta to prodaje više piva? Fenomenalno zanimanje!

Međutim niko koga sam upozano u narednih 12 godina se nije bavio ovim mističnim prizvanjem i samim tim moje shvatanje koje sve karijere postoje unutar reklamne industrije je ostalo na nivou popularne kulture. Čak i nakon što sam vremenom izguglao ko su to mediajaši, digitalci, kopirajteri, dizajneri, trafik menadžeri i akaunti, nisam znao šta ću ja tu umeti da doprinesem.

Nemoj da čekaš i gubiš vreme. Samo vidi da upadneš u industriju što ranije. Već kao intern za bilo koju poziciju ćeš imati mnogo više razumevanja procesa, skapiraćeš u roku od par nedelja iz kojih zadataka se čiji radni dan sastoji. Naučićeš koji su skilovi potrebni da bi uspeo u određenom delu ovog posla i mogao da živiš od toga. Najbitnije je da ćeš upozanti konkretne ljude i kompanije koje postoje u gradu.

I vrlo ubrzo ćeš nekome prodati ideju za bilbord ili dizajnirati ga ili ćeš napistati copy za isti. U međuvremenu, dok još nisi presekao, možeš da pogledaš film koji sam spomenuo. Ima zaista nezasluženo nisku ocenu na IMDB-u.

Agencije imaju reputaciju da su u najboljem slučaju odskočne daske, u najgorem protočni bojleri. Radimo sa dosta mladih ljudi na početku karijere, bilo preko prakse, bilo Account Executive-a, što je obično najbrojnija pozicija u agenciji.

Zato smo svesni većine izazova sa početka karijere. Nadamo se da će ovo nekima pomoći da ih lakše prevaziđu.

Ako ne, bar smo izmislili razlog da Gorana pokida montažu, viiiidi Igorovu protezu xaxaxaxax