Instagram nije raf supermarketa

Instagram nije raf supermarketa

Važan je osećaj, ne istaknut logo

Instagram nije raf supermarketa

Nakon nekoliko produkcijskih taskova pokupiš dosta fora – peglaš kesicu proizvoda i jedan deo zalepiš trakom kako bi stajao pod tačno određenim uglom. A onda, odjednom, modelu ruka drhti jer je pola sata u neprirodnom položaju (koji izgleda baš prirodno na fotki). Ali sve je to okej jer svetlo nekako divno pada dok model nasmejano gleda u proizvod.

Možda ti sve ovo zvuči kao da je u pitanju fotkanje za novu liniju pudera, a ne za tvoj omiljeni sladoled koji jedeš u 12 sati uveče, dok razmišljaš kako nisi uradila ništa što si jutros obećala sebi.

I meni isto.

Zato ponavjajte za mnom: društvene mreže nisu rafovi! I dok u prodavnici moram fizički da vidim proizvod da bih ga kupila, Instagram je mesto gde je bolje stvarati odnos sa brendom.  Umesto sa savršenim proizvodom, lakše ćemo se povezati sa likom, forom, prepoznatljivim elementima, bojom ili estetikom.

Nesavršenost je okej

Brend fotke nisu spontane. Okej, nismo zaista izašli napolje i skrivenom kamerom lovili ljude dok uživaju u sladoledu. To bi bilo kul, ali model mora da potpiše saglasnost. Međutim, ono od čega uvek krećemo jeste realan uvid . I to je ono što čini da, iako je fotka kreirana u studiju i isplanirana do detalja, osećaj koji stvara bude iskren, odnosno nešto sa čim možeš da se povežeš.

A, kada govorimo o sladoledu, to znači da nemaš savršeno ispeglanu kesicu, okrenutu tako da se vidi logo dok polako usnama prilaziš čokoladi koja se savršeno znoji. Pre će biti da si kesicu bacila još na trafici kada si i kupila sladoled i odmah navalila da jedeš. Deo čokolade je naravno pao na pod, jer – to ti je život.

Zato je poželjno da vidimo nesavršenost i na Feedu. Ljudima je mnogo lakše da se povežu sa stvarima sa kojima su se susretali, a ne sa prelepim modelima i filmskim scenama.

Kako se stvara ~ osećaj?

Da li je iko ikada šerovao fotku zato što je limenka savršeno orošena ili logo okrenut ka kameri? Ne verujem. Ako jeste, onda se to verovatno desilo na Fejsu i to slučajno khm bumeri khm.

Proizvod je naravno važan, posebno u kampanjama kada, na primer, podižemo awareness o novom proizvodu. Ali sada pričamo o sadržaju kreiranom sa ciljem da se ljudi sa njim povežu.

To je onaj sadržaj na Instagramu koji poželiš da pratiš, da lajkuješ ili čak šeruješ na svoj story.

U tim situacijama, niko neće deliti fotku zato što je logo na proizvodu u tački zlatnog preseka, ali će podeliti sa prijateljima ili sačuvati ukoliko je osećaj koji stvara njima relevantan. Na Instagramu Lav piva je to trenutak cepanja košulje, na Kasatu je to prisećanje emo faze iz 7. razreda. Različita publika i proizvod imaju i različite prilike o kojima pričaju, kao i smisao za humor. Jedino što je isto je da u oba slučaja proizvod nije najvažniji deo posta, a oba su mnogo puta podeljena sa drugima.

Kada bacim komentar brendu?

Volim da ostavim komentar na  stripovima Kasata. Najčešće je ovaj komentar “hahahah”. Sasvim neoriginalno i verujem da kolege koje rade CM na brendu pomisle wtf, ali ako pogledam dobar strip na Kasatu, ne vidim drugi način da reagujem.

Ovakav sadržaj rado šerujem prijateljima kao da je sladak video psa ili neki dobar meme. Prvo, smešno je.

Drugo, tvoj feed je već zatrpan gomilom fotki ljudi iz osnovne škole koje ti je samo glupo da otpratiš, a ovo nije još jedna basic IG fotka.

Najbitnije, proizvoda skoro da nema, a brend je i dalje prrrrisutan.

Tako je, npr. Munchoterapeut skoz zamenio slatkiš na Instagramu.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Munch (@munchuniverse)

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Munch (@munchuniverse)

Digitalna verzija Muncha je podjednako slatka kao i kolač, samo što je on rođen i živeo samo na Instagramu. Za razliku od proizvoda, on može da komunicira i poziva ljude da se zaista uključe u razgovor sa brendom. Tako smo dobili mnooogo zahteva u fejk Munch ordinaciji, podelili mnogo “saveta” i upoznali mnogo “problema” koje muče ljude koji prate stranicu, ali dozvolili da i oni upoznaju brend kroz novog lika – bez ograničenja koji nosi savršena fotka i prisustvo proizvoda.

Zašto pratim svoj omiljeni kafić

Ja svoju omiljenu kafeteriju pratim i na Instagramu. Imam i omiljenu pekaru, ali ovo ne važi za nju. Razlog zašto ih pratim sigurno nije to što je feed slikovni meni, već zato što se skrolovanjem kroz isti osećam kao da sam tamo.

Sadržaj nije upeglana slika prostora, latte art, niti digitalna izložba šarenih šolja i retro stvari koje imaju, a, veruj mi, ovo je mali muzej u Beogradu koji vredi posetiti. Upoznaćeš ljude koji ovde rade, nasmejaćeš se na njihov oglas za posao i na kraju ćeš poželeti i da probaš tu kafu. I svideće ti se.

/   /   /

Iako u prodavnici često impulsivno kupim proizvod samo jer sam ga ugledala na kasi, na Instagramu se impulsivni follow mnogo lako poništi. Zato, mnogo je važnije ponuditi sadržaj sa kojim će se ljudi povezati, a koji brend može da ispriča. To znači da proizvod često neće biti savršen, a nekada ga uopšte neće ni biti. I to je okej, jer – na kraju je ipak sve u osećaju.