Kakvu kafu pijemo

Nemoj posle da nas neko proziva da smo nonšalantni kreativci! Ovoliko ozbiljno psihografsko, faktografsko i gastroenterološko istraživanje ne bi mogli da naprave CIA, Nielsen i Milan Tarot.

Kao što svako ko je ikad ušao u advertajzing agenciju zna, kafa je daleko više od pića. Kafa je stimulans, enabler, merilo vremena, poziv na razgovor, kontakt sa kolegama, a ako si Dax – i gel za tuđu kosu! Dakle, individualni izbor kafe je ujedno i psihološka dijagnoza.

Zato smo seli sa svakim ko radi ovde, skuvali njihovu kafu, probali i popričali. Da pogledamo, dakle, šta imamo od pacijenata:

Miloš

Kada rasteš uz espresso, ne poraste ti rep. Samo postaneš frik za kafu. Skoki veruje da je šećer za slabiće, ali priznaje da njegove gorke suze nekad malo zaslade kafu. Ovaj naturalizovani Užičanin biceps bilduje na aero presi umesto u teretani. Kada se posle toga počasti dobrom šoljicom Kube puca ga endorfin kao posle krosfita.

Kada ima goste ne trenira, nego kuva kafu na moka potu. To je ono metalno, ivičasto što smo svi crtali na časovima likovnog. Niko nam tada nije rekao da se tu pravi dobra kafa. Nisu nam rekli mnogo stvari tada, ali Skokić se pošteno posvetio da sazna sve što nisu… o kafi. O ostalom u životu slabo.

To je čovek koji zna tačnu adresu najboljeg espressa na svetu, u jevrejskoj četvrti, u Budimpešti, u My Little Melbourne kafeu… i stalno zaboravlja sastanke koje zakazuje, pa se ceo njegov tim, Goran i Dax i 10 studenata na poseti nacrtaju svi odjednom kod njegovog stola. U ovim situacijama uvek se izvadi na isti način. Nabaci blentavu facu i kaže:

Kafu, neko?

Gorana

Još kao mala, Gorana je volela jarke boje, crtanje i ispunjavanje time tracka. Kada je malo porasla, poželela je da proba sve što život pruža. U kafama, to se ispoljilo kao eksperimentisanje sa sa svim instant ukusima koji postoje u lokalnoj trafici.

Onda je Gorana rešila da crtanje bojicama zameni pad-om za crtanje, jarke boje prenese sa papira na svoju kosu i ukus karamele i banane sa jakom gorčinom produženog espresa. Bez mleka i bez zezanja. Tako je nastala Gorkana.

Kafa i dizajnerka.

Sonja

Sonjina kafa je jaka, gorka i hladna. A Sonja je.. uh. Aemo ispočetka.

Sonja je iz Leskovca, gde je najveći greh pripremiti onaj prokleti razvodnjeni bućkuriš stipso jedna južnjačka – nisu to padeži pa da ih zakidaš!!! Drugi najveći greh je izgleda ne zabadati nos u tuđa posla, pošto Soćko zna tačno ko pije kakvu kafu u Žiški, zašto, i kada.

Sonja tvrdi da je počela da pije kafu kada je izašla iz svoje buntovničke tinjedž faze koja je trajala kratko, do treće godine faksa. Niko joj ne veruje, naravno. Osim ako se kao buntovištvo ne računa preskakanje dosadnih poglavlja knjige. Anarhija je bila od UK-a do Baščaršije, ali prilično smo sigurni da je zaobišla Leskovac.

Sonja ima i svoj alter ego – kada u subotu napravi topli nes sa mlekom i druži se sa knjigama. Sa nama još uvek neće da se druži, pa o tom Nesu znamo samo iz priče.

Radule

Radule najviše voli maminu kafu. On voli da kaže da je to voždovačka kafa, ali mi znamo šta je: kafa koju mu mama kuva svakog jutra, dok mu pakuje ručak u posebnu plastičnu činiju. To je naravno, daleko više od ručka. Taj ručak dolazi u paru sa ispeglanom košuljom i opštom životnom sigurnošću. Svaki srk šapuće: Sunce će izaći na istom mestu. Sve će biti ok. Odrastanje je laž.

Međutim, dešavaju se dani kada mama ode ranije na posao, onda je Radule u problemu. Mora da pije prvu kafu na poslu. Zašto je to problem?

1. Kafa nije voždovačka već novobeogradska

2. Radule izlazi iz svoje zone komfora

3. Radule mora da se suoči sa egzistencijalnim angstom koji prati odrastanje, borbu sa vetrometinom životnih izazova i balansiranje ka održivoj nezavisnosti. Tada obično pije iz šolje Univerzum je zjapeći ponor besmisla.

Dax

Ne volim da se slikam. Ne volim da pričam. Sam sam skuvao kafu.

Radoš

Radoš ne pije kafu, pije čaj. Kako čaj kad je ovo blog o kafi? Eee, pa:

Ko je uopšte odlučio i kada da je ovo blog o kafi? Da li je taj što je odlučivao tu odluku doneo promišljeno ili olako? Da li mi zaista moramo stalno da razmišljamo u kutijama? Kako želiš da se probudiš danas? Kao osoba koja je počela blog o kafi i završila sa blogom o kafi ili kao osoba koja je sasvim dekonstruisala ideju kafa bloga i inkorporirala ČAJ u tu paradigmu?

Da se ne lažemo, kafa se pije zbog kofeina, a kofein je po knjigama isto što i tein. Tein je dakle ista supstanca, otkrivena u isto vreme, ali na dve strane sveta, na istoku i na zapadu – samo je nazvana drugačije. O svemu ovome Radoš mnogo zna: o teinu, istoku, zapadu, svetovima i knjigama.

I zarazan je – i tein i Radoš. Bilo da su u pitanju board games, cejlonski crni čaj ili loše fore.

Stefan

Stefan sam sebi kuva kafu. U stvari, ovo nije baš tačno. Stefan više sam sebi dizajnira kafu. Ne kao dizajner bilbord, nego kao inženjer proces proizvodnje. To je jedna ozbiljna tehnička rabota koja mora biti odrađena kako treba, ili će se narurušiti statika jutarnjeg rituala. Koja je, razume se, neophodna za život i rad.

Dizajner se prvo mora osamiti da bi eliminisao sve distrakcije. Zatim otvori kutiju i dobro udahne miris kafe da proveri da je sve u redu sa sirovinom. Zatim naspe 2 brdovite kašičice, nikako planinaste. Kafa se sipa u hladnu vodu da bi se grejala zajedno sa vodom. Zajedno od početka, da bi se bolje spajali na kraju.

Najbitniji deo ovog procesa je da pusti kafu da provri tri puta. Ne zato što smo u Srbiji, nego zato što posle trećeg puta nestane penica. Poslednji korak laici često zanemaruju. Kafa se sipa lagano, preko spoljnog dela podlaktice dok se viri pod uglom između 88 i 92 stepena da soc slučajno ne bi otišao gore.

I to je to.

Možeš još eventualno i da popiješ kafu, ali sad već moraš da požuriš na posao. Tamo je Stefan uvek u 09:00. Onda otvori Word, jer Stefan sam sebi piše copy. U stvari, ovo nije baš tačno. Stefan više sam sebi dizajnira copy…

Goran

Opšte je poznato da psi liče na svoje vlasnike. Manje je poznato da vlasnici liče na svoje pse.

Džordž, Goranov pas, provodi većinu radnog dana spavajući, hrčući i cureći iz lazy baga. Izuzetak su jutarnje dočekivanje zaposlenih, rekreacija sa lopticom za Radulea i Veljka i ručak. Međutim, kada bi Džordž pogledao pie chart svog vremena shvatio bi da… uuuu… PITA! Mi ostali bismo shvatili kakva je lenčuga.

Goran je ista takva lenčuga, samo nešto manje dlakava. Ne deluje tako zato što zna da kompulsivno lupa po tastaturi i postavlja plave kvadrate u neporavnate PPTove, ali treba ga posmatrati ujutro. On provede dvadesetak minuta tonući u svoju stolicu i gradeći jedan veliki mršt. Mršt koji govori “al sam se udubio, ovaj CE će biti moje životno delo, klijent će ovo pokazivati na bordu direktora, Nikola Tesla nije bio ovoliko fokusiran na Long Islandu”.

Ovo je laž. Ovo je obmana. Ovo je zamka.

Kao što će se Džordž prenuti iz najdubljeg sna kada čuje “NAPOLjE?” tako će se i Goran iz ovog transcendentalnog fokusa prenuti kada čuje “Hoće neko tursku?”. Pokretom olimpijskog skakača u vodu on vrši torziju svog tela na rotirajućim stolicama, nabacuje osmeh Češirske mačke i nekim umilnim glasom za koji se kunemo da nije njegov izgovara:

“Može jedna, bez šećera?”

To još jedino Skokić trpi. Ipak mu je on Partner.

MENADŽMENT Partner! MENADŽMENT, majku mu! Nije to drugo što svi pomisle.

Jelica

To vam je jedan najslađi Nes na svetu!

To niko tako ne kuva. To je ona stara priča: Nije do sastojaka nego je do puno ljubavi i entuzijazma! To je i toplo i slatko i nežno i postojano. To cvrkuće, pevuši i miriše. To kad se pojavi ispred tebe, prosto ti razveseli dan. To nema sprinkles po sebi samo zato što Dax ne može da naruči online.

To vam je jedna Jelica.

Danil

Danil je, kao što to često sam voli da kaže, plod rusko srpske ljubavi. Ne između Putina i Tome Nikolića, nego njegovog oca odavde i majke Ruskinje. Kako Rusi nisu poznati kao kafedžijska kultura, ne piše se dobro za ovaj tekst. Logičnije bi bilo da švercuje neku votku u pantalonama. Međutim, nije, celo leto dolazi u bermudama na posao – nema gde da sakrije.

A onda smo probali njegovu kafu.

Ako postoji nešto gore od votke u 8 ujutro to je Danilova turska gromovača. On je pije od svog prvog kolokvijuma. Tada je neiskusno skuvao sebi tri kafe zaredom jer ga nisu odmah razbudile. Ne seća se rezultata kolokvijuma, ali od tada ne priznaje kafu koja nema soc ko šoder, konzistenciju ko mazut i ukus kao dandara zauška.

Troje ljudi se kune da prilikom prvog srka možeš da čuješ Bajagu kako izgovara V-O-Z.

Tijana

U izboru kafe Tijana je šareniš – turska, nes, pa moka pot, pa francuska presa… Nekad sa mlekom, nekad bez. Taman kada pomisliš – voli kafu u svim oblicima, ona te poklopi sa “A ne, moja prva jutarnja je zapravo crni čaj”.

Čemu služi jedan takav šizofreni kameleon? A, pa ona je jedini HR koji nam delovao dovoljno lud da se bavi nama. Mislite da se šalimo oko ovog šizofreni? Pa Tijana čak nije ni klasičan HR – pre nas je radila malo pri jednom ministarstvu, ali i u nevladinom sektoru, pa part-time kod nas, zatim nekoliko godina kao profesorka španskog jezika u Filološkoj gimnaziji, a od skoro, full-time kod nas. Posle svega, mi smo joj praktično hobi. Kao neke životinjice u terarijumu.

Dakle: Tijana je pravi ljubitelj kafe, osim kada pije crni čaj, mi smo joj na prvom mestu, uz sto drugih stvari, a predavala je španski jer je godinama živela u Londonu. Logično.