Moj prvi brejnstorming - Ziska

Moj prvi brejnstorming

Šta? Ko? Kako? A?

bojana_2-fr-web

Sva naredna zaposlenja liče jedna na druga. Svaki početak u novoj industriji, muka je na svoj način, reče niko nikad ali istina je negde između ovoga i Tolstoja. Zamislite sad početak u marketingu posle ugostiteljstva. Kako to misliš ne zovem se više “Izvini”?

Od mnogih stvari koje se tiču rada u agenciji, a sigurno ne možete da zamislite pre nego postanete deo iste, količina skraćenica i anglicizama je sigurno jedna od tih.

E sad, u tom vašem haosu iščitavanja kojekakvih internih dokumenata, NUMEM-a, ĆITAP-a (bukvalno ŠTA?) u prvoj praktikantskoj nedelji, još savladavate neprijatnost ustajanja i odlaska do toaleta (jer šta ako se njegova lokacija promenila od juče do sad ili je zauzet, da li da stojim tu ili se vratim do mesta). Taman se vratite na stolicu i u fazonu ste, mirna sam bar par sati, neko vam kaže „E, pripremamo pitch, hoćeš sa nama u 1 na brainstorming“, a ti razumeš samo veznike, i satnicu? Kažeš DA, logično.

Pre nego što pomislite da je ovo meeting minutes sa mog brejnstorminga, počećemo od srži i terminologije.

Da ti pričam draga moja

U prvom radnom danu, najvažnija stvar je prepričavanje tog istog dana užoj porodici i prijateljima.

Pazi ovako, brainstorming, to ti je od brain što znači mozak i storming, što ti je bukvalno olujanje. To ti je jedan sastanak gde sediš sa kolegama i razmenjujete ideje u vezi sa nekim zahtevom ili kampanjom koja je stigla od klijenta i znaš kaaako je kul mama. Bukvalno sastanak, ali nekako opušten, i pišete ideje na papiriće, pa loše onako demonstrativno zgužvate i sve tako. Onda koleginica da ideju, pa ja na njenu ideju još bolju, pa kolega na moju još bolju i tako napravimo tako dobru priču da smo u fazonu, e ovo je dobar brainstorming! Iskreno, baš sam bila ponosna na sebe, i oni su rekli da su baš zadovoljni sa mnom.

„Ljubi te majka“ deo ćemo izostaviti, bar vi to ne morate da slušate.

No, ovako je izgledalo objašnjavanje drugarici.

Pozovu ti oni mene na brejnstorming, iskreno znala sam šta znači ta reč i koji je koncept ali ono, nikad nisam brejstormovala, je l’. I počnu oni da se dobacuju idejama, neki slatkiš je bio, to znam sigurno. Znaš kako 60-ogodišnja Britanka prati Mareja i Noleta na Vimbldonu, levo-desno-levo-desno, e tako sam ti i ja. U jedno pa u drugo. Samo pišu po onim post it papirićima i lepe na tablu. Ja kao tele. Ok, lažem, padalo mi je na pamet po nešto ali nekako sve mi glupo da kažem, pa onda overthinkujem, ne gledaj me tako, to je legitimna reč. Eeee, da, dva papirića su bila moja na tabli! Otprilike da nikad nisam bila ponosna na parče papira toliko. Iskreno da ti kažem, ne znam da li sam ja za ovo. Prosto ne radi mi mozak tako brzo.

Onda kad sam završila prepričavanje adaptiranih verzija svim bliskim ljudima, počela sam da razmišljam.

Da li je svima izgledao ovako prvi brejnstorming? Da li je okej da ih zamolim da idu sporije? Da li da tražim da mi objasne tok misli? Doduše, ako se nekom titra i objašnjava tok misli, gde je tu onda „storming“? Da li je brejstorming veština koja se uči? Šta ako na svakom budem sedela kao tele? Tele koje gleda tenis?

Ali realno, koje su šanse?

Onda sam se setila mog najomiljenijeg Wallpaper-a koji se snažno i nepokolebljivo držao za moj telefon u srednjoj školi. “What if I fall? Oh but darling, what if you fly”?

Kad završite sa kolutanjem očima (a ako ćemo realno, sigurno ste i vi imali svoju “you-only-live-once-free-wallpaper-download” Google pretragu u nekom trenutku u životu), razmislite o mom citatu.

Šta je najgore što može da se desi? Ideja neće biti prihvaćena.

Šta je najbolje što može da se desi? Ideja će biti prihvaćena!

Koja je verovatnoća da ne bude prihvaćena? 50%.

Da, ali koja je verovatnoća da bude prihvaćena? 50%!

 

Onda prođe neko vreme i otvori se novi set pitanja.

Koja je verovatnoća da će klijent prihvatiti idejno rešenje agencije? 50%.

A da neće? Isto 50%.

Eto.

Hiljadu zašto, hiljadu apsolutno

Apsolutno da je u redu zamoliti da ti se nešto objasni i da vremenom ulaziš u štos. Posle 7 dana na poslu ne ideš sramežljivo u WC kao prvog dana. Posle nekog vremena se nećeš bojati brejnstorminga, već ćeš imati slobodu da kažeš svoje mišljenje. Ideja je ideja, ima dobrih i loših, i nikada nećeš znati da napraviš razliku dok ne izgovoriš jedne i druge. I onda ćeš definitivno znati razliku. I opet ćeš posle te spoznaje opet imati po neku lošu ideju, ali c’est la marketing.

Sa time u vezi, u nastavku vam šaljem “Intern on a brainstorming: O SHIT KIT” (set pitanja kada se bukvalno uzentate i kada se osećate nesnađeno, prethodno odobrenih i dobro prihvaćenih kod iskusnih kolega):

Nije mi jasno.

Uspori.

Možeš li da ponoviš to?

Ne razumem ovaj deo sada?

Kakve to veze ima sa kampanjom?

Ne slažem se.

Mislim da to ne radi.

Meni se to ne sviđa.

Što misliš da je to dobra ideja?

 

Beležena je reakcija starijih i iskusnih kolega na gore navedena pitanja i rezultati su iznenađujuće dobri! Niko od praktikanata koji su izabrani da testiraju ovaj KIT nije izbačen napolje. Ni na koga se nije kolutalo očima. Ni na koga nije bačena piksla. Niko nije ostao bez glave ni drugog krucijalno važnog dela tela.

Neverovatno, ali desila se najdosadnija i najmanje uzbudljiva stvar od svega gore navedenog.

Na svako pitanje se odreagovalo i sve što je naznačeno kao nejasno, objašnjeno je. Simple as that.

/   /   /

Posle „ko rano rani, dve sreće grabi“, poslovica koju sam najviše mrzela je „Niko se naučen nije rodio“.

Nema ovde trenutka prosvetljenja.

I dalje je mrzim.

Nažalost, to ne znači da nije tačna.