PRAVIŠ BRENDING ZA CEO FESTIVAL?

Okej, ovo dole sam ja (ćaos!) skoro sam postao upoznat sa osećajem kako je kada dolaziš u firmu kao dizajner amater koji ovo nikad nije radio za bilo koga, kamoli za platu i ne znaš gde biješ bukvalno.

Postovi ovo mokapi ono, iz dana u dan stičeš skilove ali ti na pamet ne pada da radiš ful projekat jer gde ćeš ti da krotiš zmaja kad nisi i dalje ni siguran šta brending uopšte znači.

Kolega (sa iracionalno mnogo poverenja) ti kaže: „e, oćeš da probaš?“ I šta drugo, oooruk pa zapni i ako bude super – super.

U pitanju je bio Employer Branding festival poznat kao „Empple“, ako ne znate šta znači EB (Ne EuroBanka) brzi gugl će vam obelodaniti, ali suštinski osoba koja radi employer branding je pola marketar pola HR.

U retrospektivi, ono što sam tek malo kasnije shvatio jeste, koliko su zlatne reči koje su u jednom trenutku izgovorene kao deo brifa: „radi kako bi ti hteo da izgleda“ ili još bolje „da budu stikeri koje bi stavio i na svoj laptop“

E sad, event branding je sličan brend-brendingu u smislu da mora da bude upamtljiv i da prenosi srž poruke ili u ovom slučaju – slogana, koji je ove godine: „Look back. Move forward.“ Prva ideja mi je bila igranje perspektivom, i da ima neke nogice koje aludiraju na pokret? Možda?

I tu kreće kreativni pičvajz – u najboljem mogućem smislu.

Nakon uspešno odrađenih predloga za stikere i majicu gde sam realno pokidao, grudva kreće da se kotrlja i uvode me da smišljam pa…sve ostalo.

Primao sam insulin kolko sam bio dete u poslastičarnici u tom trenutku.

I kao šlag na tortu uvode me da uradim BINU i PRIHVATAJU JE što je skroz bio pinch me momenat.

Kao momenat ultimativne katarze bio sam pozvan na festival (Hvala organizatorima! Hnjo!) i osećaj kada vidiš sve što si uradio u fizičkoj realnosti je jedino možda uporediv sa rođenjem prvog deteta.

Bilo je sjajno, 10/10 preporučujem svim mladim dizajnerima.