Šta sam naučila crtajući veb-stripove 2 godine
Ako voliš da kreiraš, a još više da prokrastiniraš, ovo je tekst za tebe.
Trebalo mi je baš dugo da otvorim svoju stranicu sa veb-stripovima. Očigledan razlog je odlaganje. Manje očigledan je nesigurnost oko toga da li će biti dobro, koliko ideja ću imati, da li će biti kul drugima. Zato danas delim savete koji bi mi bili korisni pre nego što sam počela da crtam Sadmics. Odmah tu, ispod.
1. Kreni pre nego što budeš spremna
Prvi Sadmics su bili užasno nacrtani, a ni ovi danas nisu neki vrhunac estetike. Nakon dve godine crtanja stripova, mogu pouzdano da kažem da to NIJE BITNO. Ako čekaš da naučiš nešto „dovoljno dobro“ da bi krenula, velika šansa je da ćeš odlagati dok te ne prođe želja da to radiš. To znam jer imam bar tri projekta od kojih sam odustala pre početka. RIP.
2. Podeli na internetu
Ako se pitaš da li je neophodno da deliš svoj kontent sa javnošću – odgovor je, apsolutno NE. Ali je korisno ako želiš da osiguraš veći nivo discipline i posvećenosti. Kada imaš javnu stranicu ili blog, veća je šansa da ćeš svoj hobi posmatrati kao projekat. Odvojićeš malo više vremena i posvetiti se malo više kako bi održala kontinuitet. Dobićeš fidbek od pratilaca i povezati se sa ljudima koji vole slične stvari. Ako si introvert, to je baš strava: gomila prijatelja zbog kojih ne moraš da izađeš iz kuće!
3. Kreativnost se trenira
Ako misliš da postoji neka kaca kreativnosti u koju se srećne bebe umoče pre rođenja, moram da te razočaram. Jep, korisno je ako si „duhovita“ ili „maštovita“, ali kreativnost je veština koja se pre svega trenira. Ako ti se čini da ideacija nije tvoja jača strana, samo kreni da je radiš češće. Onda ćeš skontati da je skroz okej da imaš kreativnu blokadu – dođe i prođe, baš kao i inspiracija. Pored toga, izgradićeš svoj kriterijum kvaliteta. Ovo je kul jer ti pomaže da bolje razumeš koja ideja je za tebe lično kvalitetna i zašto. Što bolje razumeš proces – on postaje lakši.
4. Profil ne mora stalno da raste
Ovo zvuči kao da kaže osoba koja ima mali profil i to je istina. Sadmics je malena zajednica, nešto više od 3000 ljudi. U početku mi je bilo bitno da izgradim profil – značilo mi je da ljudi vide i prepoznaju nešto kul u Sadmicsu. Samo što u nekom momentu skontaš da nije toooliko vredno cima. Ovo naravno ne važi za one koji imaju profesionalne ambicije na svojim profilima. Rast profila podrazumeva stalno ulaganje – češće bi trebalo da zapraćuješ, pustiš oglase ili kačiš samo kontent koji dobro prolazi. Sve to zahteva vreme i energiju, a ograničava i uMeTnIčKu SlOBoDu.
5. Baš je dobro odustati
Najbolja stvar u kreativnosti je kada nešto smisliš. Druga najbolja stvar je kada ubiješ nešto što si smislila. Ako radiš u kreativnoj industriji, često nemaš kontrolu nad time koliko ćeš dugo morati da komuniciraš nešto. Često zavisi od rezultata, strategije, globalnog tulkita. Ali kada radiš za sebe, bitno je samo kako se ti osećaš povodom svog rada. Zato je jako oslobađajuće da „ubiješ“ nekog lika, stil crtanja, format čak i kada prolazi dobro. Ovim gradiš svoju kreativnu intuiciju – a to se preliva i na posao, jer uspostavljaš kriterijume koji nisu samo zasnovani na (plaćenim) metrikama.
6. Učenje iz nehata
Crtajući stripove sam naučila malo animacije i pripreme za štampu i crtanja stikera. Da me je neko terao da učim ove stvari baš bi mi bio pakao. Ali kada imaš svoj lični projekat, šansa je da ćeš u nekom momentu hteti da da vidiš kako to što radiš izgleda na drugim formatima ili u stvarnom svetu. I onda te neće mrzeti da izguglaš ili odgledaš tutorijal ili pitaš kolegu dizajnera. And this is how you learn the best, kids!
Posle dve godine, kontam da nije toliko bitno šta radiš i kako to izgleda, već kako se osećaš dok kreiraš sadržaj. Zato, ono, kreni sa tom stranicom koju imaš na umu. I javi mi kada kreneš, da bacim jedan posvećeni zaprat, lajk i šer.