Tekstura = skuplje
Jer je osećaj moguć i na digitalu.
Da li vam se ikada desilo da vidite neki bilbord koji reklamira neki predmet i odmah TAČNO znate od kakvog je materijala?
Verovatno se nikada i ne zapitate kako je to moguće, ali ću vam svakako reći. Odgovor je tekstura. Ljudi su bića koja vole da osete stvari. Tekstura je nešto sa čime se susrećemo od rođenja, i već kao mali znamo šta nam prija na dodir. Pipanjem različitih tekstura mi stvaramo sliku o nekom predmetu i učimo.
Ekran telefona, kompa, bilbord su ravni. A ipak dizajneri se ubiše da mu daju neku teksturu. Razlog je taj što ona budi svest o materijalu. Pomaže nam da lakše doživimo predstavljeni proizvod. Ona sadrži snažne vizuelne informacije o predmetu i omogućava nam da razlikujemo materijale. Pa je tako naš mozak već naučen da je sjajan parket klizav, drvo hrapavo, a sladoled mmmm, pa lepljiv. Zbog toga dizajenri često “fejkuju” na svojim rešenjima. Stvaraju iluziju fizičke teksture i time obogaćuju svoj vizual. Međutim ovo ti je pravi estetski izazov. To zna svaki dizajner i poneka mama koja se ozbiljno bavi dekupažom.
Evo i zašto:
TEKSTURA JE LIČNOST VIZUALA
Donošenje odluke o upotrebi teksture nije jednostavno. Često provedemo dosta vremena u proceni da li je u nekim situacijama tekstura višak, ili je ipak potrebno još malo je naglasiti.
U većini slučajeva to rešavamo odgovorom na pitanje:
“Koju poruku zapravo želimo da prenesemo uz proizvod koji reklamiramo?”.
Teksturom vizualu dodeljujemo određeni karakter. Zanimljivo je to što dodavanjem teksture na običnu vektorsku površinu mi menjamo njen prirodni (digitalni) izgled, kako bi napravili da izgleda prirodno. Takođe u zavisnosti od proizvoda ili poruke koju prikazujemo odlučujemo o meri korišćenja teksture.
Nagomilavanje i prevelika slojevitost mogu nekada značajno da promene način na koji percipiramo to u šta gledamo. Na primer kora drveta u prirodi je prelepa. Ali ako bi bila u toj meri izražena i na bilbordu koji reklamira stolicu od drveta da li bi ti se dopala? Sa druge strane ukoliko je dodamo u umereno, onako baš taman, da poželiš da sedneš na nju i zapišeš sve svoje planove, onda smo uspeli.
I SVETLOST MOŽE BITI TEKSTURA
Jedno je sigurno – ljudi mnogo bolje reaguju na vizuale koji sadrže teksturu. Makar i minimalnu.
Postoje slučajevi gde tekstura deluje nepotrebna. To je uglavnom kod proizvoda kao što su kuhinjski aparati, mobilni telefoni, slušalice, itd… Svi ti glatki na dodir, sjajni proizvodi.
Međutim ona i tu postoji. Mešanjem svetlosti bez prevelikog kontrasta i jarkih boja postižemo neki hromirani efekat koji će te apsolutno asocirati baš na takve proizvode. A evo i zašto. Svi ti predmeti koje viđamo u svakodnevnom životu reflektuju svetlost. Pa tako na primer, telefon kada je ugašen i njegov ekran bude jednostavno crn, mi i dalje vidimo svoj odraz u njemu. Verovatno vam je sada jasnije zašto je svaki sledeći Iphone taaako savršen, iako ga još nismo videli uživo.
To najbolje možemo da vidimo u slikarstvu gde su umetnici često na boji kože nanosili i druge nijanse koje se provlače kroz celo umetničko delo. Pogledajte samo sve portrete Van Goga. Njegova koža sadrži sve boje sa slike, a opet… Znamo da je koža.
/ / /
MERA JE VAŽNA
Dakle tekstura jeste uvek dobro i sigurno rešenje. Ali mera je ključna. Trenutak kada ona promeni prirodni izgled površine koju prikazujemo, je trenutak kada ona više nema smisla.
Svi znamo da i najglađi zid ima po neku pukotinu, nesavršenost. Ali ukoliko preteramo sa tim pa dodamo još sto pukotina, mrlja, ogrebotina…Prestaje da bude samo zid i postaje pretpana površina koja liči na zid.
Naš mozak uvek ima neka očekivanja od određene teksture i često nesvesno vrši analizu proizvoda samo na osnovu nje. A ona čak nije ni stvarna. Valjda nam je to usađeno od malena. Kad god bi videli nešto nepoznato, mi bi to i dodirnuli.
Kreativnost i eksperimentisanje definitivno idu zajedno, pa je tako i igranje sa teksturama omiljena igra manipulacije dizajnerima. Manipulisanje zvuči grozno, ali dizajneri su tolike dobrice da to čine samo zato da bi posmatraču olakšali da razume proizvod.