Aleksa Dinulović

Pozdravče, zovem se Aleksa.

Iako su mi dali na desetine nadimaka tokom moga 20ogodišnjega bivstvovanja na ovoj našoj planetici (od nadmika bih izdvojio Dino, Zdenka, Dukser, Elem i Aleksica) nekako sam ostao veran onom koje mi je kum dodelio na krštenju.

Mnogo pričaš

Da, čujem to često. Ja sam lik koji uvek ima odgovor na sve, svašta i još po nešto  i to često propraćen uz pokušaj fore (zagrade su moj zaštitni znak, navikni se na njih). Volim da znam, ali još više volim da delim – zato i vodim pab kvizove, smišljam parodije pesama (imam oko pet neobjavljenih albuma) i služim kao sekretarica mojim prijateljima (posebno kada se naručuje pica, bidne i fraj kečap). Uz to godinama glumim u Teatru 78, gde takođe služim kao predsednik odeljesnke zajednice ili sindikata za moje kolege glumce. Sarađivao sam na snimanjima filmova i studentskih vežbi (od vodonoše do montažera). Pozajmljivao sam glas u par sinhronizacija za crtaće, generalno volim da radim imitacije (posebno dijalekte od Vardara do Triglava). Sanjam da radim na radiju. Jednog dana, jednog dana… Stvarno mnogo pričam, pardons. Tek da čuješ kako pevam.

Au što je škola zgodna

Inače studiram sociologiju (nisam nesuđeni psiholog, bez brige). Plan je bio da studiram režiju u Sankt Peterburgu, ali život je rekao “ne još”, pa sam trenutno ovde, kombinujući organizaciju i kreativnost u količinama koje zbunjuju čak i mene. Pohađao sam razne kurseve i škole, od škole stripa do ubrzanog kursa kineskog (i to slučajno). Volontirao sam na humanitarnim akcijama, takmičio se iz svega što završava na -ologija (nisam rekao pobeđivao). Iz Beograda sam, smrdljivi krugodvojkaš koji bolje poznaje Leštane od većine stanovnika Leštana. Volim svoj grad, ali pre svega volim da poznajem mesto gde živim, bio to BG, NS, Kuala Lumpur ili Leštane. U dosta mesta sam bio i živeo, a iz njih sam sa sobom poneo prijatelje, poznanike i mnogo mnogo žuljeva od hodanja. Ako niste shvatili do sada volim da putujem. Mnogo (mnogo koristim reč mnogo). Previše. Tokom godina sam postao mikro turistička agencija za prijatelje i sve ljude koji žele da vide svet a nemaju veliku kintu u džepu.

Mnogo pišeš

Ovo sam takođe čuo dosta puta. Volim da pišem. Slovim za čoveka koji ume sa rečima, i kada se zezamo i kada treba da se pošalje mejl u kome molimo da se odgodi rata kredita. Pišem svašta, od kratkih priča preko scenarija za blokbastere i serije (netflix, javi se u inbox pliz) do pesama i stripova. Kada ne pišem zahtevnije literarne forme, pišem mejlove i formalnije tekstove za sebe, prijatelje, rodbinu pa i klijente. Ono što je Eminem sa engleskim rečnikom ja sam sa Vujaklijom, srpsko-hrvatski jezik naroda i narodnosti mi je u svakom od prstiju. Dosta sam skeptičan kada je moj rad u pitanju, no dobro nijesu li svi veliki umovi. Pisanje i zezanje me je i odvelo u kreativnije vode, gde i volim da plivam ponajviše (inače nisam nešto lud za morem).

Strogoća je pola zdravlja

Ali uz kreativu i zezanje, volim organizovanost. Da bi se zezao opušteno moram da imam organizaciju koja je konkretna. Kod mene je zezanje sve i svja, ali uz dogovor, raspored i plan. Svi smo deo sistema, kakav bio da bio. Pored toga što kažu da mnogo pričam i da se mnogo šalim, kažu da imam plan za sve. Upravo tako! Zato me i startuju moji dragi ljudi da im ja budem personalni asistent s vremena na vreme (ne marim, samo izvol’te).

I tako…

Morava teče, a ja gledam kako kod bata Mile raste orah (Radoš Bajić). Pošto mi je teško da osmislim kako da ubacim neke stvari u biografijicu, evo neke izjave divnih ljudi koji su se usudili da ispuste glas o mome divnome biću:

-Zašto ti to znaš?

Skoro svaka osoba koja je pričala sa mnom duže od 2 minuta

-Ala ti dečko imaš glas…

Prijatelji kada me čuju subotom uveče da se čujem preko ozvučenja

-Zvuci smeha.mp3

Interna fora nastala kada su prijatelji prestali da pišu AHAHAHA na moje poruke

Budite mi dobri

Na početku umem da budem introvertan, posle petog susreta ti neću dati mira (saučešće). To sam  ja u jednoj rečenici. Možda je bolje da to proveriš uživo (ako smeš, navijam za tebe). Ukoliko se odlučiš na taj korak, a vidiš žuti bicikl parkiran ispred Žiškinog kanca, lagano ćeš me naći.

Toliko od mene, pozić vozić.