David Ljubojević

DAVID LJUBOJEVIĆ

Ćaos, ja sam David i ne volim štrudle.

E, sad kad smo se upoznali, kontam da je red da se detaljnije predstavim. Probaću da nabacam fragmente mog života u nadi da će imati nekog smisla kad se sastave.

Kao tinejdžer sam mislio da je moja budućnost u modnoj industriji, jer sam nekoliko godina radio po emisijama kao stilista. Ovde sam prvi put uspeo da kanališem svoju kreativnost i oživim ideje i koncepte koji su mi se motali po glavi. Moda je moja velika ljubav i odeću percipiram kao vid ekspresije koji mi je najsrodniji (ali stvarno, ne kao kliše scena iz Đavo nosi Pradu kad se Miranda dere mlatarajući plavim džemperom o tome kako je sve zapravo fešn).

Nakon toga sam odlučio da se oprobam kao DJ i osnovao žurku koja je neko vreme bila popularna. Istinski sam uživao u ovom periodu i tokom njega naučio da nalazim dobre trake i kul artiste, ali i potvrdio sebi da je ona Dišanova rečenica „Naterao sam se da sebi protivrečim, kako bih izbegao navikavanje na sopstveni stil“ jako tačna. Iako danas bolje koristim Excel nego Virtual DJ Pro, šta god radio imam sluške na glavi i ide neka elektronika (ili Madonna, jako volim Madonnu – VogueVogueVogue).

Smisao sam najviše pronašao na faksu, kada sam se zainteresovao za čudan spoj filozofije, političkih nauka, studija medija i umetnosti. Iz ovih oblasti sam mnogo toga naučio i u suštini su me oblikovale u osobu koja sam danas. Moram priznati da je bilo teško raditi full time i paralelno studirati, ali sam znao da je to jedini način da stignem do svojih ciljeva.

Biti profesor engleskog je nešto što iskreno nisam mogao da zamislim kao svoj prvi „pravi“ posao. Ne zato što sam snob, već zato što nisam znao kako nekome da objasnim što sam rekao „I like“, a ne „I likes“ jer ono… Kako bre da kažeš „I likes“, si lud?!?

No, tokom pet godina predavnja shvatiš kako zapravo da razgovaraš sa nekim, da preneseš svoje znanje i da ga istinski saslušaš. Malo je kao da si psihoterapeut, samo na engleskom i sa ljudima koji se nerviraju jer ne znaju kako baš tačno da ti kažu da misle da treba da ostave muža ili ženu (desilo mi se više puta nego što mogu da popamtim).

Danas svoje slobodno vreme manje-više provodim u kinoteci gledajući matore filmove, u teretani gledajući matore bildere (ovo nije trebalo tako da zvuči) ili u nekom prastarom kafiću gledajući se sa prijateljima, pijuckajući Club Mate (mislili ste da ću da kažem matorom ponovo – išao sam u filološku, znam ja reči).

Ne znam šta je tačno sve ovo uspelo da prenese o meni, ali eto. Nadam se da govori nešto. Ove nabacane anegdote su važni delići toga ko sam ja danas.

…

E da, zapravo nemam ništa protiv štrudli. Samo mi je trebao opener. Okej su skroz, mada preferiram nešto kremastije. Tiramisu je zato haos, zar ne?