Goran Jankuloski

Menadžer, kreativac, strateg i digitalac. Više uporan nego pametan. Pisac hiljade neobjavljenih stranica i  37. najslušaniji podkast autor u Srbiji. Nekada debater, ragbista i plesač.

Hej, ćao!

Pasus gore stoji za kopiranje raznim konferencijama gde gostujem. Sada kada su oni otišli, možemo i bliže da se upoznamo:

Ja sam Goran!

Ja sam… lik koji na svom URLu drži kratku korpo biografiju jer je to zgodno. Kada svi drugi prave podkaste o ljudima ja napravim podkast o stvarima. Često počinjem rečenice sa “realno”. Kada su mi neki dobronamerni ljudi rekli “nemoj slučajno da otvaraš agenciju” ja sam rekao “ma što?” Tako je cela ova ujdurma i počela.

Debata

Dugo sam bio debater i bio sam dobar u tome. Bez trunke ironije, verujem da je debata najbitnija stvar kojom se jedan student može baviti. Polagao sam ja neke ispite na FONu, ali studirao sam debatu: vukao se po svetu, istraživao, prirpemao kejsove, nadmudrivao se po pabovima i osvojio neke limene plakete.

Možeš čuti malo više o debati od mene i nekih boljih debatera u ovom podkastu. Ukratko, sve što sam naučio preneo sam na posao, na svoj kreativni rad – pa čak i na ragbi! Ah da, dakle

Ragbi

Već 20 godina se bavim ragbijem, konkretno ragbijem 13. Nisam nikad bio preterano dobar u tome, ali to nije umanjilo moju ljubav prema ovom sportu.

Verujem da je ragbi 13 najveći izazov koji postoji u sportu jer kombinuje sve zahteve kontaktnog sporta sa zahtevima timskog sporta. Tajson je mogao da melje protivnike, ali u ragbiju ne bi mogao ništa da uradi sam. Sale Đorđević ima legendarno mirnu ruku, ali koliko bi ta ruka bila mirna kada bi se Tajson zaleteo da ga udari punom brzinom? Ono što se u drugim sportovima zove požrtvovan potez se u ragbiju zove prvo obaranje.

Danas treniram jedan klub koji se šeta između prve i druge lige Srbije, pratim australijski NRL i mažem tigrovu mast na titanijumsku pločicu u nozi.

Pisanje

Celog života nešto piskaram. Pisao sam pesme u osnovnoj i neee ne možeš da vidiš! Pisao sam definicije na Vukajliji koje su jedno vreme bile dosta popularne. Svađao sam se po forumima dok me nisu odvukli na debatu. Napisao sam prvi objedinjeni debatni priručnik u Srbiji. Napisao sam rečnik engleskih pojmova koji su najkorisniji u debati.

Počeo sam sa pisanjem PR saopštenja, ali ubrzo pobegao da pišem postove. Ovde sam napisao nekoliko Numema, to su kao naši praktikumi / priručnici koji objašnajvaju kako nešto da radiš: finansije, poštuješ zakon, pišeš mejlove i sl. Napisao sam najviše blogova u firmi, ali veoma se radujem što će me Milja uskoro prestići!

Jednog dana napisaću knjigu.

Podkast

Znam da svako danas ima podkast, ali u moju odbranu – da je ikada za mog života među mojim prijateljima rađen kviz Ko će najverovatnije imati podkast zasigurno bih bio pobednik još od srednje škole.

Sadašnji podkast je moj autorski projekat u pravom smislu te reči. Ja slušam puno podkasta, domaćih i stranih. Naš podkast je o svim mislima koje ostanu posle tih odslušanih sati, istraženim, prerađenim, analiziranim, suočenim. Pisao sam i dosta manje poetično o tome ovde.

Posao?

Volim svoj posao. Mogao sam da radim mnoge druge stvari, ali drago mi je da sam dospeo ovde. Volim što zaista pravimo stvari. Volim što su komunikacije teške za definisati, pune nijansi. I dalje se oduševim kada vidim da neko napravi nešto interesantno od najobičnijeg brend posta – u ovoj agenciji ili drugoj.

Imao sam sreće da počnem u advertajzingu taman kad je digital počinjao u Srbiji. Zbog toga delujem kao klinac na svakom poslovnom sastanku, ali kao deda u sopstvenoj firmi. Volim da uveseljavam prakitkante pričama o tome šta je bio Tweet Up, Like Gate i varalice na flash igricama…

U poslu sam detaljista, ali ne iz perfekcionizma ili opsesivnosti, već zato što želim da radovi koje vidim budu dobri. To mi je zaradilo posebno pravljen pečat na kome piše 12 komentara by Janqloski – pošto na sve mogu dati barem toliko komentara. Postao sam poznat u više agencija po plavim kvadratima koje ostavljam u PPT prezama – mada i dalje tvrdim da je to najlakši način da ne propustiš komentar u PPTu. Jednom su me opisali onim stripom o utešnim lažima i teškim istinama. Ja sam ovaj lik kod kgoa nema nikog.

Od sleševa, osnivač sam i suvlasnik na ovo preduzeće. Bavim se direkcijom projekata, što nema portfolio link, ali jedan od mojih zadataka je da motivišem (i ucenjujem) ljude da taj portfolio bude ažuran, projekti dobri i profitabilni. Bavim se kreativom, mada u nekoj internoj podeli poslova sve manje. Nekad mi nedostaje, ali većinom sam zahvalan što imam jednu stvar manje na tanjiru. Postavljam digitalne strategije za brendove, što sa obzirom na stanje naše industrije smatram ozbiljnim neimarskim poduhvatom na melioracionom uređenju toka reke Drine u prav tok. Pišem i scenarije kada zatreba, odnosno češće kontrolišem i korigujem tuđe.­

Ovako

Mnogo me više zanima šta ljudi rade nego šta jesu. Zato sam prvo napisao 4 poglavlja o tome šta radim bez toga da sam ti rekao išta o tome kakav sam.

Mada ima i do toga što sam drkadžija. Težak, nabijen čovek, stalno nešto namršten. Zato će te me na konferencijama obično naći u zadnjim redovima, sa još nekim sličnim spodobama kako ogovaramo fensi predavače sa poš engleskim akcentima. Tako barem izgledam svima, prvih mesec dana pošto me upoznaju.

A ono, nisam ja kriv što mi je faca građena ko u indijanskog poglavice. Ja sam u stvari, kao i svi ovde radoznala osoba sa pomalo specifičnim interesima. Dakle, štreber bez naočara.

Čitam puno, volim da naglabam o visokoj i niskoj filozofiji, tehnologijama, bihejvioralnim istraživanjima i sl. Ta naglabanja preferiram da se dešavaju oko slasne, cvrčeće i jeftine hrane. Izbegavam da jedem na Dorćolu i Vračaru. Volim da jedem po pijacama, u kineskom tržnom centru u 70om bloku i izlupanim kioscima.

E, dosta više! Rekao sam da ću napisati knjigu, ne autobiografiju.

Vidimo se na ručku!